Bronhijalna astma
Bronhijalna astma
U svom nastojanju da pobedi bolesti savremenog doba, čovek često zaboravlja na prirodu koja ima svoju moć i koja, ako je potcenjujemo, postaje naš neprijatelj. Uništavajući prirodu čovek ugrožava i svoj opstanak. Izumi savremenog doba, naš život s jedne strane čine lakšim i udobnijim, a sa druge strane ga i te kako otežavaju. Naš imunološki sistem, koji je priroda odredila da nas štiti od štetnih faktora, najviše trpi usled promene ravnoteže na relaciji priroda-čovek. Alergijske reakcije od kojih u manjoj ili većoj meri pati jedna trećina celokupne ljudske populacije najbolji su primeri za to.
Sluzokoža organa za disanje igra veoma važnu ulogu u nastanku raznih alergijskih oboljenja, bilo kao ulazna vrata (mesto prodora alergena u organizam) ili jos češće kao mesto delovanja alergena. Osim na sluzokoži organa za disanje, alergijske bolesti mogu nezavisno ili simultano da se manifestuju i na drugim tkivima i organima. Savremeni i urbanizovani način života doprinosi da se alergijske bolesti poput bronhijalne astme, bronhitisa, astme i respiratornih infekcija, najčešće manifestuju u ranim stadijumima života. Oboljenja disajnih organa alergijske prirode najčešće se manifestuju kao polenska i alergijska kijavica i (bronhijalna) astma.
Najčešće se kod polenskih kijavica i drugih bolesti i stanja koja izazivaju alergije propisuje tzv. simptomatska terapija, odnosno lekovi koji deluju samo na manifestaciju, a ne i na uzrok bolesti, tako da se sve ove neprijatne pojave mogu otkloniti ili u velikoj meri ublažiti. Primenjuju se kapi za nos (sa čijom upotrebom ne treba preterivati jer dugotrajna upotreba dovodi do stalne zapušenosti nosa), zatim i antihistaminici. Oni blokiraju histaminske receptore, tako da žlezde ne luče sekreciju. Deluju dvojako, periferno i na centralni nervni sistem, imaju sedativni efekat i olakšavaju stanje pacijenta, ali ga ne rešavaju na duže staze.
Kao jedna od metoda lečenja bronhilane astme, bronhitisa, astme i drugih opstruktivnih bolesti pluća, primenjuje se i desenzibilizacija, i to specifična, ako je poznat alergen, ili nespecifična, ako je alergen nepoznat – unošenjem raznih materija koje povećavaju imunološke snage organizma. Neki autori preporučuju autovakcinu, uzimajući u tu svrhu bris iz nosa obolelog, kako bi ponovo unet u svog domaćina podstakao odbrambene snage organizma. Sa desenzibilizacijom treba otpočeti u januaru-februaru kako bi se na vreme pokrenuo organizam na produkciju antitela.
Jedna od ozbiljnijih bolesti koje nastaju iz alergijskih stanja je bronhijalna astma. Bronhijalna astma je hronično (dugotrajno) oboljenje koje odlikuju napadi gušenja sa osećanjem nedostatka vazduha (opstrukcije). Napadi gušenja su promenljive težine, učestalosti i trajanja, prestaju spontano ili po uzimanju odredjenih lekova. Kreću se od blagih oblika oboljenja, sa napadima gušenja kratkog trajanja i u dugim vremenskim intervalima, bez napada, sa svim prelazima, do onih najtežih u kojima postoji skoro stalno gušenje sa “sviranjem” u grudima i retkim kratkotrajnim intervalima bez gušenja. Astmatični napadi mogu se javiti u svako doba dana ili noći, mada su češći noću i pred zoru. U mirnoj fazi, tj. kada bolesnik nema napade, oseća se kao zdrava osoba. Bolest može da se javi u svakom životnom dobu, ali najčesće do šesnaeste godine (u oko 80 % slucajeva). U svetu danas 5-10% dece boluje od astme, a taj broj se svake godine uvećava, od čega je i do 80% slučajeva astme u detinjstvu alergijske prirode. Obolevaju oba pola podjednako, ali nešto češće muškarci: 54 % To je bolest dugog toka, često traje decenijama i u 50-80% slučajeva ima dobre prognoze. Kod oko 30% obolelih od bronhijalne astme bolest je teška od samog pocetka, a to su uglavnom bolesnici kod kojih se oboljenje javilo kasnije, posle tridesete godine zivota. Najteži oblici, sa smrtnim ishodom, javljaju se u 1-3% slucajeva bolesnika od astme.
U osnovi oboljenja leži preosetljivost disajnih cevi koje kod astmaticara uslovljavaju uvek prisutan latentni spazam (grč mišica) disajnih cevi. Pod uticajem različitih drugih ili istih onih stimulusa koji su doveli do pojačane reaktivnosti, spazam se povecava i uslovljava astmatične napade. Postoji više oblika bronhijalne astme, od kojih je 78% slučajeva alergijska astma. Nastaje kao posledica preosetljivosti na činioce spoljašnje sredine, najčešće delovanjem inhalacionih alergena – kućne prašine, polenovog praha, perja, vune, zivotinjske dlake, duvana, a redje nutritivnih – ribe, jaja, oraha, mleka, jagoda ili lekova – penicilina.
Alergijska bronhijalna astma može da se u skoro podjednakom procentu razvije na terenu
atopijske i neatopijske konstitucije. Atopijska bronhijalna astma razvija se u detinjstvu, dugo traje, ali se ne komplikuje drugim oboljenjima, za razliku od neatopijske koja može nastati bilo kada u životu.
Lečenje
Lečenje bronhijalne astme podrazumeva lečenje astmatičnog napada kao i prevenciju napada. U smislu prevencije treba da se odredi uzročnik bronhijalne astme, uoči povezanosti napada gušenja sa odredjenim okolnostima koje su ga mogle prouzrokovati – napor, uzbudjenje, stres, uzimanje odredjenih lekova (najčešće aspirina, kojeg mnogi ljudi i ne smatraju lekom), izloženost nekom alergenu, konzumacija odredjene vrste hrane. Ako se utvrdi da je u pitanju alergijska astma, korisno je tačno definisati alergen, najčesće kožnim testovima i, kada je uzročnik poznat, treba ga, ako je moguće, izbegavati. Posebno mesto zauzima edukacija bolesnika: ukazivanjem na prirodu bolesti, činioce koji je pogorsavaju, pravilnu primenu korisnih lekova i štetne posledice ako se primenjuju na svoju ruku. To se najviše odnosi na sprej preparate koji, ako se preterano primenjuju, mogu izazvati i najteže komplikacije, čak i smrtni ishod. Važan deo terapije bolesnika sa bronhijalnom astmom je i fizikalna terapija koja ima za cilj da jača otpornost bolesnika gimnastikom disanja, te korekcijom držanja tela, što pomaze efikasnijem disanju. Slično dejstvo ima i klimatsko lečenje, bilo da se sprovodi na moru ili planini, pod uslovom da je mesto sa umerenom klimom bez velikih oscilacija u temperaturi vazduha između dana i noći, da ne obiluje vetrovima i da se u blizini ne nalaze industrijske hale sa aerozagadjivačima.
Od proizvoda naše kompanije za lečenje astme je predviđen Primed 2 koji se do sada pokazao kao veoma efikasan kod svih korisnika.
Leave a Reply