Anemija kod odraslih
Malokrvnost je veoma raširena bolest, a od nje boluju naročito žene. Ova bolest iskazuje se smanjenjem crvenih krvnih zrnaca – eritrocita, ili hemoglobina čiji je glavni sastojak gvožđe.
Glavni zadatak eritrocita je da pomoću hemoglobina na sebe vežu kiseonik i ugljendioksid.Sama po sebi bolest nije opasna, ali ako se zanemari, mogu nastati teške posljedice kao što su opšta slabost, ubrzanje srčanog rada i sl.
Bolesnici su izrazito bledi, osećaju se umorno, udovi im otežaju tako da gube svaku volju za rad. često ih boli glava, srce im jače udara kad hodaju ili kad se uspinju, nemaju apetita i žale se na bolove u želucu i na tvrdu stolicu.
Uloga i promet gvožđa u organizmu
Gvožđe je element koji je neophodan ljudskom organizmu i ima velik uticaj na zdravlje. U telu se nalazi u više oblika, sastavni je deo mnogih enzima, sudeluje u metabolizmu svih živih stanica, a u najvećem postotku nalazi se u eritrocitima, kao dio hemoglobina, najvažnijeg spoja koji veže i prenosi kiseonik. Organizam prima gvođe, osim pre roðenja, isključivo izvana hranom ili farmakološkim pripravkom. Ono se ugraðuje u hemoglobin i enzime, te pohranjuje u mišićima i jetri, gde su sadržane zalihe gvožđa. Ne izlučuje se iz organizma osim neznatno stolicom, a do gubitka dolazi jedino krvarenjima. Žene su, stoga, s obzirom na mesečna krvarenja i porode
podložne anemiji, ako gubitke ne prati odgovarajući unos. Tokom života potrebe za gvožđem se menjaju, zavisno brzini rasta, odnosno posebnim stanjima. Tako period dojenja i period pubertetskog rasta kod zdrave djece zahtevaju najveći unos gvožđa, a povećane potrebe imaju devojke i žene u generativnom periodu, naročito u stanjima trudnoće i dojenja.
Šta preduzeti u sprečavanju nastanka anemije usled nedostatka gvožđa
Devojke trebaju započeti brigu o svom zdravlju već u periodu puberteta, kada je izuzetno važno jesti raznovrsnu hranu, koja uključuje crveno meso barem tri-četiri puta nedeljno, uz dosta zelenog povrća. U većini trudnoća povećava se dotok krvi zbog potreba rasta i razvoja deteta.
Ako vam je volumen krvi, uključujući i hemoglobin, nizak – smatra se da imate anemiju, odnosno da ste anemični. Vrlo je bitna kvalitetna ishrana tokom trudnoće kako bi se osiguralo potrebno povećanje volumena krvi. Vitamini pomažu zdravlju tela i trudnoće. Pušenje može doprineti anemiji. Moguće komplikacije zbog anemije u trudnoći: prevremeni porođaj, zastoj u
razvoju ploda, povećana mogućnost razvoja infekcija nakon porođaja.
Mogući simptomi anemije:
- slabost, nesvestica, umor, teškoće pri disanju,
- bledoća kože ili žutoća kože,
- moguće promene u srčanim otkucajima,
- glavobolje i zaboravnost,
- mučnine ili bol u području abdomena,
- gubitak apetita,
- ponekad nema nikakvih očiglednih simptoma.
Međutim, često ćete teško sami ocieniti jeste li anemični pošto je većina navedenih simptoma normalna u određenim razdobljima trudnoće. Sumnjate li da ste anemični, obratite se vašem lekaru, koji će odrediti vađenje razine gvožđa u krvi. Ponekad se dešava da hemoglobin može pokazati da ste anemični kada, ustvari, nije tako. Zbog normalnog povećanja količine krvi u
telu tokom trudnoće ponekad se javlja «hemodilution»(razređivanje hemoglobina), te će se pokazati niže vrednosti nego prije trudnoće. U svojoj «Knjizi trudnoće», dr. William Sears to zove ”fiziološka anemija trudnoće”. Isto tako, prema knjizi Sheile Kitzinger «Kompletna knjiga o
trudnoći i porođaju», normalno je da količina hemoglobina padne tokom trudnoće. Prije se gvožđe rutinski prepisivalo za vreme trudnoće, ali se otkrilo da to može biti štetno. Čak štaviše, ako ženin nivo hemoglobina ne padne tokom trudnoće, povećavaju se šanse za prevremenim porođajem.
Dijagnoza anemije
Kompletna krvna slika je osnovna rutinska hematološka pretraga koja uključuje određivanje broja eritrocita, hemoglobina, hematokrita, leukocita i trombocita.
Promene vrijednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, osobito MCV parametra, dijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se moraju posmatrati u korelaciji s dobivenim vrijednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina.
Broj eritrocita je primarno snižen kod svih anemija (deficitarne, hemolitičke, anemije zbog insuficijencije koštane srži i dishemopoetične anemije), te kod brojnih hroničnih bolesti kao sekundarni proces uzrokovan primarnim poremećajem. Broj eritrocita je nedovoljan podatak za interpretaciju pojedinih hematoloških poremećaja, te je uz određivanje broja eritrocita uvek potrebno analizirati i ostale parametre crvene krvne slike (koncentracija hemoglobina, hematokrit, eritrocitne konstante). Koncentracija hemoglobina je uz broj eritrocita pouzdaniji podatak o hematološkim poremećajima eritroidne loze stanica.
Preventivne mjere u sprečavanju anemije:
- Jedite hranu bogatu gvožđem – poput: jetre, govedine, hleba i pahuljica od celovitog zrna, jaja i voće: kruške, borovnice, grožđe;
- Jedite hranu bogatu folnom kiselinom: pšenične klice, grašak, kikiriki maslac, gljive, brokule, goveđa jetra i šparoge;
- Jedite hranu bogatu C vitaminom: limuni, narandže, te sveže (ne kuvano) povrće koje pomaže u apsorpciji gvožđa;
- Uzimajte prenatalne vitaminske i mineralne napitke, ako vam ih lekar prepiše;
- Ako ste imali prethodnih problema s anemijom bilo bi dobro kontrolisati 
količinu gvožđa u krvi i pre nego što ostanete trudni.
Anemija je najčešće izlečiva nadomestkom gvožđa i folne kiseline koji se uzimaju oralno ili putem injekcija. Od naših prizvoda najefikasniji je Primed 5 – Feromed, koji sadrži veliku količinu gvoždja u svom sastavu. Svakako se pre upotrebe bilo kojeg preparata trebate posavetovati sa svojim ljekarom.
Leave a Reply