Alergija na ambroziju
Alergija je zajednički naziv za sve reakcije imunog sistema na alergene. Reč alergija je grčkog porekla i znači: „reagovati drugačije“.Početkom avgusta počinje sezona cvetanja korovskih biljka, među kojima je najpoznatija i najozloglašenija ambrozija. Iako ime ove biljke na latinskom asocira na „hranu bogova“, za milione ljudi širom sveta njeno ime je sinonim za neugodne alergijske i druge zdravstvene probleme.
Ambrozija vodi poreklo sa svernoameričkog kontineta, gde i najveći broj ljudi ima probleme tokom njenog perioda cvetanja. Procenjuje se da danas više od 38 miliona Amerikanaca pati zbog alergijske kijavice uzrokovane baš cvetanjem ove biljke. Na Evropsko tlo je doneta krajem 18 veka , brodovima koji su nosili kontaminirano semenje krmnog bilja. U severnoj Evropi se nije odmaćila najverovatnije zbog nepovoljnih klimatskih uslova, ali je zato pravi raj za ovu biljku upravo područje panonskog basena. U našu zemlju je stigla najverovatnije rečnim putem sa semenom deteline i lucerke i sredinom 20 veka se beležui njeno sporadično priosustvo na području Sremskih Karlovaca, da bi se za 50 godina munjevito prošila na celo područje Vojvodine. Posebmo zabrinjava činjenica da se nekoliko godina unazad zapaža spuštanje ove biljke, duž rečnih korita i na centralne i južne delove Srbije. Pored invazivno brzog šinjenja, biljku karakteriše sposobnost opstanka u skoro nemogućim uslovima. Omiljeno mesto ambrozije je strnjište, zapušteno poljoprivredno zemljište, a moguće je videti i biljke koje niču bukvalno u pukotinama asfalta. Što sušnija i nepovoljnija godina za ostale biljke, to je veći raj za ambroziju.
Biljka ima karakterističan izgled, i odrasla biljka se lako prepoznaje, ali dok je vrlo mala neverovatno liči na cvet kadificu, pa je nardo nekada meša sa njom do te mere da je neguje u vrtu. Biljka počinje da cveta već od polovine jula, u punom cvetu je od sredine avgusta i prvoj polovini septembra, mada se polen u vazduhu nalazi sve do prvih mrazeva. Polen ove biljke je jedan od najjačih alergena. Vrlo lako se prenosi vetrom na velike udaljenosti, ipreko 100 kilometara, pa je moguće polen ambrozije naći i iznad okeana. Odredjeni metereološki uslovi pogoduju oslobadjanju polena ove biljek, tako da se najveće koncentracije nalaze tokom vrelih, sunčanih i vetrovitih dana, čak i neposredno pre kiše. Samo obilne i jaki pljuskovi mogu da „speru“ polen iz vazduha. Od svih osoba koje imaju alergijske bolesti disajnih puteva uzrokovane polenom, više od polovine ima upravo tegobe izazvane ambrozijom.
Alergija uzrokovana ambrozijom najčešće se manifestuje kao alergijska kijavica. Procenjuje se da izmedju 15 i 20% populacije boluje od alergijske kijavice. Udisanjem polenovih zrna u sluznici nosa i očiju nastaje alergijsko zapaljenje, koje se manifestuje suzenjem, svrabom i crvenilom očiju, praćeno napadima kijanja uz obilnu vodenastu sekreciju iz nosa, otežanim disanjem na nos, i ono što je posebno karakteristično za alergijsku kijavicu je svrab nosa, neretko i svrab uha, grla..Upravo ovaj svrab čini karakterističnu razliku izmedju alergijek kijvice i „prehlade“. Neretko se upravo alergijska kijavica pogršno leči kao prehlada, nepotrebnom primenom antibiotika i kapi za nos. Zatim ukoliko se „prehlada“ iz godine u godinu ponavlja tokom proleća i leta, traje duže od nekoliko dana i praćena je svrabom nosa i očiju, neophodno je javiti se na alergološki pregled radi što pravovremenije dijagnoze i lečenja. Blagovrmena adekvatna terapija je vrlo važna ako imamo na umu činjenicu da se nelečana alergijska kijavica kod 50% obolelih komlikuje u upalu sinusa, a kod 30% osoba može da predstavlja uvod u nastanak alergijske astme. Napadi astme ukoliko su teški i nelečeni mogu da budu i životno ugrožavajući. Kod preosetljivoh osoba diretan kontakt sa ovom biljikom može da izazove i kožne simtpome alergije te se ne preporučuju njeno čupanje i kidanje bez adekvatne zaštite. Interesnatna je činjenica da osobe koje su alergične na polen, mogu da imaju i intoleranciju na neke vrste voća i provrća. Tako osobe koje imaju alergiju na polen ambrozije mogu da imamu svrab, peckanje ili oticanje usana dok jedu lubenicu, dinju, lešnik, celer, jabuku i slično. Ovo se objašnjava tzv. ukrštenom rekativnošću tj. sličnim strukturama koje se nalaze na samom polenu i na odredjenim vrstama plodoma voća i povrća.
Poslednjih decenija beležio se stalni porast broja obolelih od alergijskioh bolesti, posebno u industrijski razvijenim zemljama, zbog čega je alergija proglašena nezaraznom bolešću koja ima karakteristike epidemije 21. veka. Sve većoj učesatlosti oboljevanja najverovatnije doprinose globalne promene, prvenstveno globalno zagrevanje, industrujska revolucija sa sve većim aerozagađenjem. Tako je dokazano da je alergijska polenska kijavica znatno i češće prisutna kod osoba koje žive u velikim grtadovima u duž velikih saobrćajnica nego dok ljudi koji žive na selu i prodručjima koja bujaju od vegetacije. Kao krivac se upravo navodi aerzagadjenje izazvano dizel-gorivom. Povećanoj učestalosti alergijskoh bolesti doprinele su i promene u stilu života, uz tzv „vesternizovani način života“ koji uključuje promene kako u kućnom okruženju tako i u načinu ishrane.
Od mere lečenja alergijskih bolesti na prvom mestu je izbegavanje uzročnog alergena. Neke od alergena kao što je hrana i slično moguuće je sasvim izbeći, za druge alergene moguće je smanjiti učestalost i trajanje ekspozicije, dok je izbegavanje polena ambrozije izuzetno teško.-Jednini način izbegavanja ambrozije je preseliti se tokom polinacije u krajeve gde ova biljka ne rastre. Ako uzmemu u obzir činjenicu da je period cvetanja od sredine jula pa sve do prvih mrazeva, onda je jasno da je zanemarljivo mali broj ljudi koji sebi mogu da priušte zadovoljstvo tako dugog „godišnjeg odmora“. Ipak poznavanje perioda kada je najveća koncentzracija polena u vazduhu može pomoći alergičarima. Merenje koncentracije polena u vazduhu u Novom Sadu je započeto još 1999 god, a primer Novog Sada sledili su i drugi gradovi tako da se sada već može govoriti o mreži stanica za praćenje polena na teritoriji Srbije. Sve ove stanice su povezane sa medjunarodim alergopolinološkim laboratorijama u Međunarodno udruženje za aerobiologiju.. Na osnovu rezulata merenja koncentracije polena u vazduhu, uz poznavanje metereoloških uslova i druge činjenica moguće je uraditi „prognozu polena“ koja lekarima i osobama sa alergijom mnogo može pomoći ne samo u dijagnostici i lečenju već i merama prevencije ovih bolesti. Informacije i prognoza polena u formi „alergijskog semafora“ mogu se naći na sajtu www.nspolen.com.
Ohrabruje činjenica da je ambrozija prepoznata kao problem, te se na odredjenim teritorijama vreši i sistemstke mere uništavanja ove biljke, prvenstveno mehanički tj košenjem u periodu neposredno pre cvetanja, a samo izuzetno gde nije moguće košenje primenjuju se i herbicidi. Merama suzbijanja ambrzije smanjuje se koncentracija polena u vazduhu, ali potpuno iskorenjivanje ove biljke praktično nije moguće. Ako znamo da jedna bijlka ostavi u zemlji pola miliona semenki, čija se sposobnost klijanja u zemlji održava i 40 godina, onda je jasno da je u zemljištu ostavljena takva „banka semena“ koja joj omogućava izuzetmno dug opstanak na planeti. Stoga je neophodno primeniti mere dugoročnog suzbijanja ambrozije, koje su za sada obuhvaćene Uredbom o merama suzbijanja i uništavanja ove korovske biljke u Srbiji, koja je sama po sebi nedovoljna jer ne raspolaže mehanizmima kojima bi se sankcionisalo nepridržavanje preporučenih mera. U nekim susednim zemljama kao i zemljama koje su pre nas prepoznale problem postoji zakon o uništavanju ambrzije, koji vrlo strogo kažnjava vlasnike zemljišta na kojem se ova opasna invazivna biljka zakorenila.
U iščekivanju sličnog zakona ostaje nam da se oslonimo na savest i lične napore, kao i na mere izbegavanja alergena koje obuhvataju: izbegavanje dužeg boravka na otovrenom tokom sunčanih i vetrovitih dana posebno u ranim jutarnjim časovima; planirati godišnji odmor u periodu najintenzivnije polinacije korova; izbegavti sušenje veša na otvorenom, po povratku u kuću obavezno promeniti odeću, istuširatti se i oprati kosu jer se polen zadržava na kosi i telu; držati prozore zatvorene ili koristiti klima uredjaje sa posebnim H.E.P.A. filterima.
Svi koji imaju simprome alergijske kijavice treba da se blagovremeno jave lekaru radi dijagnostike i utvrđivanja alergena. Zlatan standrad u dijagnmostici alergijskoh bolesti je koži alergo-test koji je efikasan, jednostavav, bezbedan, nije skup i kojim se u preko 90% slučajeva identifikuje uzročnik tegoba. Ukoliko je poznat alergen moguće je na vreme početi sa blagovremenom preventivnom primeniom lekova koji su danas vrlo efikasniu i bezbedni. Nalaze se u obliku posebnih sprejeva za nos i lekova iz grupe antihistaminika koji nemaju sedativno dejstvo. Važno je istaći da je sa primenom lekova potrebno početi pre nego što se pojhave tegobe tj bar 2 nedelje pre početka cvetanja ambrozije. Kod osoba sa polenskom kijavicom vrlo efikasna se pokazala i imunoterapija ili tzv hiposenizibilizacija koja može da smanji intenzitert preosetljivosti i da čak spreči napredovanje alergijske kijavice u alergijsku astmu. Kako je alergijska kijavica hronično stanje, neophodno je da postoji partnerski odnos između lekara i pacijenta, u kome pacijent nije pasivni „poslušnik“ već aktivni učesnik u planiranju lečenja i prevenciji. Ovakav odnos zahteva i odgovarajuću edukaciju osobe koja pati od alergije, što je jedan o ciljeva u kontroli alergijskih bolesti i zahteva dodatnu motivaciju i angažovanje od strane lekara alergologa. Samo ovakvim planskim i sveobuhvatnim pristupom moguće je osobama koje pate od alergije omogućiti kvalitetan život čak i tokom perioda cvetanja ambrozije.
<!– /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-parent:”"; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:”Times New Roman”; mso-fareast-font-family:”Times New Roman”; mso-ansi-language:SR; mso-fareast-language:SR;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.25in 1.0in 1.25in; mso-header-margin:.5in; mso-footer-margin:.5in; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} –>
Sa poštovanjem
Mr sc. dr Dušica Jarić
Specijalista za plućne bolesti
Ordinacija za alergijsku kijavicu i astmu „Dr Jarić“
Novi Sad
Leave a Reply