Propolis

slika1 Prelazak iz jednog u drugo godišnje doba u organizmu pokreće mnoge prirodne odbrambene mehanizme koji nas štite od štetnih uticaja okoline i sprečavaju razne bolesti. U faktore rizika koji dodatno ugrožavaju imuni sistem spadaju i stalni stres, nikotin, alkohol, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, hronične bolesti, noćni rad bez dovoljno odmora, bakterije, virusi kao i štetni produkti metabolizma koji se gomilaju u organizmu i dovode do oštećenja ćelija i pada imuniteta.

PROPOLIS ZABORAVLJENI LEK

Propolis (pčelinji lepak) je zajedničko ime za smesu smolastih supstanci koje pčela skuplja sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. To je smolasta materija dobijena delovanjem sekretornih žlezda bogatih fermentima (galangin, kvercetin, krizin, kempferol, apigenin, pinocembrin, pinobaksin). Specifičnog je izgleda, jedinstvenog nagorkog ukusa, karakterističnog i aromatičnog mirisa. Pčele ga sakupljaju tokom cele godine a najviše pred nastupajuću jesen i zimu. Prikupljaju ga s raznog drveća, najčešće sa topole, vrbe, kestena i konifera. Propolisom pčele zatvaraju i štite svoju košnicu. Njime popunjavaju sve pukotine i nepotrebne otvore kako bi svoje stanište zaštitile od vetra, kiše i sl. Takođe, pčele njime oblepljuju svako strano telo koje se nađe u košnici (npr. miš) da bi se štitile od neprijatnih mirisa i bakterija koje nastaju prilikom raspadanja leša. Ako je razmak između plodišnih okvira i plodnjače veliki, pčele na više mesta prave po podnjači naslage od propolisa i voska, koje im služe za brže penjanje do saća i spuštanje na podnjaču. Pčelar propolis može da prikupi iz košnice, sa ramova ili na drugi način, po pravilu samo u julu mesecu. Kasnije ga ne treba uzimati jer je u tom periodu neophodan pčelama kako u cilju zaštite svog stana tako i za stalnu dezinfekciju istog. Propolis je najprirodniji antibiotik koji je čovek ikad otkrio. Neverovatna stvar je da se otkriće dogodilo pre 2000 godina. Rimljanima, Grcima i egipatskim faraonima je bio poznat kao redak ali visoko efektivan pčelinji proizvod za očuvanje zdravlja i održavanje lepote. Kvaliteti ove medicine su poznati od početka pisane istorije. Propolis se rastvara se u alkoholu i etru. Topi se na temperaturi od 80 do 104 stepena. Na temperaturi između 25 i 45 stepeni propolis je mekan, pogodan za oblikovanje i lepljiv. Na temperaturi nižoj od 15 stepeni postaje krut i lomljiv, a na većoj od 45 gumasto lepljiv. U tečno stanje najčešće prelazi na temperaturi između 60 i 70 stepeni. Propolis je prilično stabilan, ali se mora pravilno čuvati. Nužno ga je držati u hermetički zatvorenim posudama, na tamnom mestu pri temperaturi od 10 do 12 stepeni, daleko od izvora toplote. Ne preporučuje se mešanje starog i novog propolisa. Tokom 12 meseci pravilnog čuvanja propolis će izgubiti vrlo malo ili skoro ništa od svojih antibakterijskih svojstava.

slika3 Proučavanjem utvrđeno je da je propolis prirodni baktericid, anestetik, antioksidant, antiseptik, antibiotik, da deluje protiv većine virusa uključujući i virus gripa te da je odličan u borbi protiv gljivica i parazita a pomaže i kod zubobolje, upale desni, neprijatnog zadaha, hemoroida, upale mokraćnih kanala, svraba, gastritisa. Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pčele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Hemijski sastav propolisa je vrlo kompleksna materija koja sadrži više od 300 različitih supstanci a sastavljena je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci, enzima, organskih kiselina, vitamina E i B grupe, brojnih minerala; cink, bakar, gvožđe. Flavonoidi u najvećoj meri utiču na dejstvo propolisa. Boja propolisa varira od zelenkaste do braonkasto-crvene. Sama reč propolis dolazi od grčke reči: pro(pre) i polis (grad) i to ime je verovatno došlo zbog toga što pčele koriste ovu smolu da suze ulaz u košnice. Postoje mišljenja da propolis ime duguje latinskoj reči propiloso, što znači zamazivati ili zaglađivati. Hladan propolis se može mlevenjem pretvoriti u prah. Propolis je jedan od mudrih lekova prirode koji ubija sve što je smetnja zdravom organizmu. Istovremeno čuva zdravo tkivo i leči obolelo. Čist propolis sam je po sebi već balzam: to je smola sa različitim etarskim uljima i drugim biološki aktivnim komponentama. Ukus mu je trpak i oštar, peče na jeziku, a miris karakterističan. Biološka svojstva propolisa su raznovrsna. Nauka je potvrdila da propolis ubija mikroorganizme, viruse, gljivice, smanjujući njihovu životnu sposobnost. Deluje lokalno anestetički, zaustavlja svrab i deluje umirujuće. Zanimljivo je da su klinička ispitivanja na nekoliko konkretnih antibiotika dokazala su da su oni efikasniji kad se uzimaju s propolisom nego kad sami deluju. Antibiotici uopšte ne deluju na viruse, pa je propolis skoro nezamenjiv za većinu virusnih infekcija. Odličan je i kao lek i kao preventiva protiv gripa kao i svih infekcija disajnih puteva, bez obzira jesu li bakterijski ili virusno uzrokovane, kao i kod upala desni i usne šupljine. Prilikom lečenja karioznog procesa zuba, propolis se pokazao efektivnim za sniženje bolova tvrdih tkiva zuba, mekanih tkiva u šupljinama usta, a isto tako i za lečenje gljivičnih oboljenja, raznih ranica, erozija i drugih sličnih zaraznih oboljenja nastalih na području usnog aparata. Propolisne masti su odlične za rane koje teško zarastaju, kao i za mnoga kožna oboljenja: opadanje kose u vidu pečata, upalu kože nastalu spoljnim nadražajem, za gljivična oboljenja kože i vlasišta, piodermiju, ekcem, seboreju, epidermofitiju… Propolis ima svojstvo da koči nenormalno razmnožavanje ćelija (citostatičko delovanje) i leči dobroćudne tumore. Poznata su regenerativna, epitelizirajuća i dermatoplastička svojstva ovog balzama. Njegovo delovanje protiv mikroba, krvarenja, opekotina i protivupalno dejstvo izuzetno je efikasno kod svih vrsta rana, čireva, opekotina i dr. Zapazeno je delovanje propolisa kao sredstva za pojacavanje znojenja i diurezu.

U slučaju teških dijareja, gde su mnogi drugi lekovi zakazali, propolis se pojavljuje kao vrlo efikasno sredstvo, koje slika4 nema negativnih propratnih efekata. Propolis odlično deluje i kod regeneracije tkiva te kod svih složenih poremećaja i bolesti, a posebno kod onih koje su posledica stresnog načina života i toksičnosti okoline. Propolis je posebno efikasan protiv jedne vrste stafilokoka koja uzrokuje po život opasno trovanje krvi i upalu pluća kod bolničkih pacijenata nakon operacija. Ova bakterija razvila je otpornost na sve osim jednog poznatog antibiotika. Zbog mnogo toga poželjan je u kućnoj apoteci svakog domaćinstva. Stimuliše rad imunog sistema organizma, obnavlja oštećena tkiva, štiti organizam od zračenja, sprečava razvoj ćelija raka, odličan je lek za mnoge plućne bolesti, astmu, i alergije… Zbog visokog sadržaja flavonoida, redovna upotreba propolisa može sprečiti nastajanje mnogih hroničnih bolesti, ili ih ublažiti ako su uzele maha. Propolis vrši dezinfekciju unutrašnjih organa: grla i krajnika, sluzokože tankih i debelih creva, pomaže lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pomaže pri varenju, obezbeđuje miran san, smanjuje napetost živaca i obezbeđuje dobar rad srca. Kao vrhunski aktivni biostimulator, propolis doprinosi poboljšanju opšteg stanja organizma, povećanju telesne težine i normalizaciji. Njegovo delovanje na tumore i karcinome pokazalo se najboljim u slučaju raka debelog creva. Poznato je da se ishranom, dodacima ishrani i na druge dostupne načine nužno uzimati što više antioksidansa u svrhu prevencije karcinoma i svih degenerativnih bolesti, pa se propolis može smatrati i preparatom mladosti. Terapija medom i ostalim pčelinjim proizvodima (propolis, matični mleč, pčelinji vosak) poznata je kao apiterapija. Ne treba zaboraviti kako se oko svake terapije dobro savetovati s lekarom, posebno ako se koriste drugi lekovi. Postoji mogućnost alergije na propolis. Interesantno je istaći da su Stradivari i drugi majstori za izradu violina koristili propolis kao glavni sastojak svojih lakova.

UPOTREBA:
Proizvodi na bazi propolisa se nalaze u različitim oblicima: alkoholni, bezalkoholni rastvor, uljne kapi, sprej za usnu i nosnu šupljinu, masti i krema, tablete i capsule. Kapi propolisa se koriste obično sa vodom, uz kašičicu meda ili kocku šećera 2-3 puta dnevno. Kod primene spreja za usta, potrebno je propolis naprskati direktno na bolno mesto ili ranice. Od propolisa se pravi rastvor za ispiranje usta za infekcije. Sprej za nos na bazi propolisa, koristi se nekoliko puta dnevno po potrebi, a za razliku od lekova ne dovodi do stvaranja navike posle duže upotrebe. Gel propolisa se koristi kod površinskih rana, posekotina, ekcema, herpes virusa, a maže se 2-3 puta u toku dana. Masti na bazi propolisa i lekovitog bilja se koriste kod suve kože, za regeneraciju kože, kod hemoroida… Vaginalete propolisa se primenjuju kod pojačanog vaginalnog sekreta i kao vaginalni antiseptik. Vodeni ekstrakt propolisa sastoji se od sirovog propolis koji je pretvoren u fini prah mlevenjem i dubokim zamrzavanjem. Jedna kafena kašičica praha se uveče pomeša sa 250 ml čiste vode. Sirov propolis: se uzima 3-5 grama dnevno, između obroka pre gutanja, propolis se siše i zvače 15-30 minuta. Tinktura: 20-90 kapi dnevno, prema zdravstvenom stanju, između obroka, sa pola kašičice meda, mlake vode ili čaja. Ekstrakt propolisa sa puterom je smeša putera i propolis praha odnosu 8:1. Smeša se greje smešu na slaboj vatri dok se ne homogenizuje, ohladi se i uzima 2-6 kašičica dnevno, prema stanju, između obroka.
DELOVANJE:

Propolis ispoljava:

antivirusno dejstvo (herpes virusa tip I)
antigljivično dejstvo (Candidu albicans, C. tropicalis, C.krusi, C. guillermondi)
antiseptično dejstvo (dezinfikujuće)
lokalno anestetičko (smanjuje bol)
blago antioksidaciono dejstvo (štiti od dejstva slobodnih radikala)
antibakterijsko dejstvo (sprečava razvoj i širenje bakterija Strptococus, Bacilus, Salmonella…)

Za bolove u želudcu preporucuju se 20 kapi 30% alkoholnog rastvora propolisa, a ako su bolovi česti uzimati 30 kapi svežeg mleka ili vode, 3 puta dnevno pre jela u toku dvadeset dana. Problemi sa žuljevima se rešavaju pomoću propolis masti, tako što se žulj namaže debelim slojem masti i fiksira flasterom. Krvarenja od ozleda i posekotina zaustavljaju se brzo pomoću vate umočene u propolis kapi. Gljivična oboljenja kože se svakog dana namažu po nekoliko puta sa propolis mašću ili kapima. Opekotine se odlično leče stavljanjem gaze prethodno umočene u propolis mast. Psorijaza se leči propolisom. Potrebno je uzimati tri puta dnevno po 15 kapi propolisa a u isto vreme mazati. Hemoroide otklanja propolisova mast u kombinaciji sa propolis kapima. Nakapati 10 kapi u posudu s čajem od kamilice ili majčine dušice, pokriti glavu peškirom i inhalirati se više puta dnevno po pet minuta. Spolja se mažu akne ili kožni čirevi, promene kod neurodermitisa i psorijaze s ekstraktom propolisa. Upaljenu sluzokožu usne šupljine, koja se inače dugo leči, tretira se tinkturom propolisa. Upaljeno zubno meso i ogoleli koren zuba namazati tri puta dnevno, a pre toga dobro oprati zube četkicom. Kod seboreje pomaže 30% propolis mast. Jedini nedostatak ovog delotvornog delovanja je što je kosa nakon tretmana masna, pa kosa deluje neestetski, međutim, lako se ispere šamponom za masnu kosu. Dobro je umesto masti koristiti tinkturu i to samo na obolelim mestima. Najčešće su to rubovi kose, ponekad i obrve. Kod alopecije areate koristi se propolis kao manji deo celokupnog sistema lečenja, kao 30% rastvor. Tinktura se razređuje mlakom vodom u promeru 1:5. Na taj se način dobije rastvor za masažu i ispiranje kose. Ujedno pospešuje zarašćivanje rana i porast kose. U borbi sa streptokokima, stafilokokima i salmonelama ima antimikrobne osobine. Pobeđuje i gljivice te viruse herpesa i gripe. Primenjuje se kao dezinficijens usne šupljine i grla, kod paradentoze, prehlada i infekcija probavnog i mokraćnog sistema.

Stari Grci su premazivali pupak propolisom za vreme zarastanja. Posebna je odlika propolisa što bakterije na njega ne stvaraju otpornost i što nema štetnih popratnih pojava, a to je baš slaba strana sintetskih antibiotika. Pomaze kod stomačnih tegoba, vrši dezinfekciju kod prehlade i lakših infekcija gornjih disajnih puteva, kod sinuzitisa, pojačane sekrecije sluzokože nosa, koristan je za kompletan imunološki sistem. Pospešuje regenerativne procese i revitalizaciju organizma, ublažava zapaljenske promene i manje površinske povrede sluznice i kože, pospešuje proces epitalizacije oštećene ili povređene sluznice i kože.

Uputstvo za prikupljanje i konzervisanje propolisa

Pošto pčele najviše sakupljaju propolis u proleće i jesen, tada ga i treba prikupljati. To se najjednostavnije i najpraktičnije čini pomoću deblje plastične folije. Folija izrezana tako da potpuno pokriva plodište ili medište košnice, postavlja se direktno preko okvira. Kada unose propolis, pčele žure da što pre zatvore sve prolaze između satonoša okvira i folije, gomilajući propolos i na foliju i na ivicama satonoša okvira. Nagomilani propolis treba svakih 10 dana skidati sa folije i ivica satonoša pomoću pčelarskog noža.

Konzervisanje propolisa: prikupljeni propolis koristi se u čvrstom stanju ili konzervisan u alkoholu. Posle prikupljanja propolis se stavlja u najlonske vrećice i čuva na hladnom mestu. Da ga moljci ne bi napadali, treba u kesu staviti cvet lavande. Propolis se čisti i konzervira po sledećem postupku. Prikupljeni propolis treba dobro istisnuti i sipati u pivske ili druge flaše do polovine. Flaše se naliju sa 96% alkoholom. Propolis treba dobro izmućkati i ostaviti u zatvorenoj flaši nekoliko dana da miruje. Potom flašu dobro promućkati pa propolis kroz filter ili ređe platno procediti, da bi se odstranio talog. Tako prečišćen propolis koristi se u medicinskim, veterinarskim i drugim labaratorijama.

Propolis kao lek

Za želudac: u slučaju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao dodatnu terapiju onoj koju je prepisao lekar, koristiti propolis kapi i kapsule.

Za žuljeve: komadić propolisa zagrejati do omekšanja, a zatim u tankom sloju staviti na žulj, pa privezati zavojem i učvrstiti hanzaplastom. Terapija traje nekoliko dana.

Za kosu (ispadanje, otpadanje): svakodnevno utrljavati propolisovu mast (10%) i 30%- alkoholni rastvor propolisa na mesta sa kojih kosa ispada. Terapija traje 2-3 nedelje, a nekad i 3 meseca.

Za nos (hronični gnojni rinitis, farengitis, ozena): dnevno uzeti po 3 kašičice 10-20 % vodenog rastvora propolisa (na usta), i po 4-5 kapi u nos 3% rastvora propolisa u glicerinu.

Za prehladu: triput dnevno uzeti po 5-10 kapi propolisa na kocki šećera ili sa kašikom meda.

Za psorijazu: triput dnevno uzimati dražeje propolisa od 0,3 g. Terapija traje 30 dana.

Za opekotine: primeniti propolisovu mast i alkoholni ekstrakt propolisa (10-15 %) u vazelinovom ulju.

Za zube: u slučaju karijesa, dvaput dnevno ispirati usta prokuvanom prohlađenom vodom u kojoj se stavi 20 kapi alkoholnog rastvora propolisa. Terapija traje 1-2 meseca.

Za pupak (deteta posle rođenja): na pupak pre kupanja staviti pločicu propolisa, čistog ili zamešanog sa kašičicom meda, u cilju sprečavanja infekcije.

Za rane posle operacije (debelog creva i anusa ): mazati 20% alkoholnim ekstraktom propolisa pomešanim sa recinusovim uljem u odnosu 1:1.

Za reumu: zagrejani propolis zamesiti, istanjiti i napraviti kao tanku lepinjicu, pa staviti na bolno mesto i držati u toku cele noći. Terapija traje 7 dana.

Za sećernu bolest (dijabetes): kapi propolisa (5-10) staviti u malo mlake vode i tu mešavinu popiti. Mogu se uzeti i sa komadićem sredine hleba.

Saveti – propolis

Neprijatan miris iz usta se ublažava:

Ako se 2-3 puta u toku dana usta isperu sa 1-2 kašike soka od višnje koji je rastopljen u čaši vode u kojoj je prethodno rastvorena kašičica meda.

Ako se u toku dana popije rastvor meda i propolis-kapi (10-15 kapi)

Kod mnogih oblika svraba pomaže:

Ako se zapaljeno mesto premazuje više puta u toku dana 15-20% alkoholnim rastvorom propolisa.

Ako se zapaljeno mesto 1-2 puta dnevno premazuje gazom umočenom u smešu 15-20% alkoholnog rastvora propolisa i suncukretovog ulja (u zapreminskom odnosu 1:1).

Žuljevi se uspešno mogu odstraniti:

Ako se preko dobro opranog žulja u toploj vodi previje tanak sloj zagrejanog čistog propolisa koji treba da ostane na žulju oko 5 dana.